Ne ukazujemo na greške kolega

Ne ukazujemo na greške kolega – ODGOVORNOST – 24

Kada ćutimo o greškama, one se ponavljaju — a tim gubi priliku za učenje i napredak.

Gde se vidi ovo ponašanje?

Izbegavanje ukazivanja na greške kolega je veoma često u timovima koji žele da održe privid „mira“, izbegnu neprijatne razgovore ili žrtvuju kvalitet kako bi izbegli konflikte. Ovo ponašanje se javlja u brojnim situacijama:

Greške se ponavljaju iz nedelje u nedelju – jer niko ne skrene pažnju ili se nada da će se „samo rešiti“.
Kolegama se govori iza leđa – ali se ne kaže direktno osobi koja grešku pravi.
Ljudi izbegavaju teške razgovore – čak i kada vide jasnu nepreciznost, propust ili neefikasnost.
Kvalitet rada timova pada – jer se problemi ne adresiraju na vreme.
Zaposleni kažu „neću da se zameram“ – iako znaju da bi tim profitirao od povratne informacije.
Do konflikta dolazi kasno – kada se frustracija nakupi i izbije u neprijatnom obliku.
Postoji lažna harmonija – spolja sve izgleda dobro, ali kvalitet i poverenje trpe.

Šta je uzrok ovog ponašanja?

Razlozi zašto ljudi ne ukazuju jedni drugima na greške često su emocionalni, kulturološki i organizacioni. Najčešći uzroci su:

Strah od konflikta – ljudi misle da će ukazivanje na grešku izazvati svađu ili narušiti odnos.
Nizak nivo poverenja – zaposleni ne veruju da će druga strana prihvatiti komentar profesionalno.
Kultura izbegavanja povratne informacije – organizacija nije navikla da otvoreno priča o greškama.
Loša iskustva iz prošlosti – ako je povratna informacija ranije bila primljena kao napad, ljudi prestaju da je daju.
Nejasni standardi kvaliteta – kada se ne zna šta je „dobra praksa“, teško je uopšte ukazati na grešku.
„To nije moja stvar“ stav – ljudi misle da greške drugih nisu njihova odgovornost.
Menadžer retko daje primer – ako lider ne daje konstruktivnu povratnu informaciju, ni tim neće.

Kako ga sprečiti i prevazići?

Da bi tim prevazišao strah i nelagodnost kada je reč o ukazivanju na greške, neophodno je izgraditi kulturu otvorenosti, profesionalizma i obostrane podrške. Evo ključnih koraka:

Uvedite jasne standarde kvaliteta
Kada svi znaju šta se smatra dobrim radom, lakše je uočiti i adresirati odstupanja.
Normalizujte povratne informacije
Ona mora biti deo svakodnevice, a ne retka prilika koja se pojavljuje samo kod velikih problema.
Učite tim da daje povratnu informaciju bez napada
Zamena za „kritiku“ je profesionalni razgovor o unapređenju.
Stvorite sigurno okruženje
Kada ljudi znaju da povratna informacija neće biti shvaćena lično, lakše je izgovoriti je.
Uvedite sistem mini-provera kvaliteta
Kratki pregledi rada smanjuju šansu da greške „propadnu kroz sistem“.
Lider treba aktivno da modeluje ponašanje
Menadžer mora pokazati kako izgleda zdravo ukazivanje na grešku — transparentno, smireno, profesionalno.

Koje komunikacione alate primeniti?

1. SBI metoda (Situation – Behavior – Impact)

Jednostavna struktura: opišite situaciju, ponašanje i posledicu.
Smanjuje emocionalni naboj i povećava jasnoću.

2. „Feedforward“ – usmerena buduća preporuka

Umesto fokusiranja na grešku, fokus je na tome šta osoba može da uradi bolje sledeći put.
Pomaže ljudima da ne dožive komentar kao napad.

3. Timski ritual otvorenosti („What helped / What hindered“)

Jednom nedeljno tim kratko razmeni šta im je pomoglo i šta ih je ometalo.
Greške se otkrivaju prirodno, bez tenzije.

Korisni linkovi

« Prethodna kartica

Naredna kartica »

Unapredite timsku efikasnost

Kako da vaš tim prevaziđe skrivene prepreke koje koče njegovu efikasnost?

3-dnevna radionica unapređenja organizacionog zdravlja

Kako da prepoznate konkretne probleme i izazove u timskom radu, uzajamnoj saradnji i međusobnoj komunikaciji zaposlenih?
Kako da otkrijte uzroke ovih izazova i da ih uspešno rešite i prevaziđete, našim vizuelnim interaktivnim karticama “timske efikasnosti“?

Koristeći naše vizuelne kartice lako i brzo ćete odrediti prioritete i kreirati akcioni plan

Created with GIMP

Sa interaktivne radionice u Beogradu