Plašimo se teških razgovora

Plašimo se teških razgovora – ODGOVORNOST – 26

Teški razgovori ne nestaju kada ih izbegavamo — oni samo postaju još teži.

Gde se vidi ovo ponašanje?

Strah od teških razgovora je jedno od najčešćih ponašanja u organizacijama — a retko se otvoreno priznaje. Ljudi izbegavaju neugodne teme jer žele da očuvaju mir, ali posledice izbegavanja dugoročno narušavaju odnose, kvalitet i efikasnost. Ovo ponašanje se može prepoznati u sledećim situacijama:

Važne teme se „guraju pod tepih” – umesto da se otvore i reše.
Problemi se ne pričaju direktno s osobom – već se šapuće kolegama sa strane.
Razgovori počinju blagim uvodima, ali nikad ne dođu do suštine – jer se neko plaši da izgovori ono najvažnije.
Menadžeri izbegavaju davanje neprijatne povratne informacije – što dovodi do pada performansi.
Ljudi ne kažu kada im nešto smeta – zbog straha od reakcije druge strane.
Konflikti „tinjaju” u pozadini – jer se nikada ne razjasne do kraja.
Sastanci se završavaju nejasno – jer niko ne želi da bude taj koji izgovara neprijatne stvari.

Šta je uzrok ovog ponašanja?

Strah od teških razgovora ima duboke emocionalne i psihološke korene, ali i organizacijske. Evo najčešćih uzroka:

Strah od konflikta – mnogi veruju da će iskrena poruka dovesti do svađe ili loših odnosa.
Loše prethodno iskustvo – ako je nekada teški razgovor loše prošao, osobe ga kasnije izbegavaju.
Nejasna pravila komunikacije – tim nema model kako se teški razgovori vode profesionalno.
Strah od emocionalnih reakcija – „Šta ako se osoba uvredi?“, „Šta ako zaplače?“, „Šta ako se naljuti?“
Nedostatak sigurnosti i poverenja – ako tim nije emocionalno siguran, ljudi izbegavaju sve što deluje rizično.
Niska komunikaciona veština – mnogi ne znaju kako da započnu ili vode ovakav razgovor.
Organizacije koje nagrađuju „mir“ umesto transparentnosti – gde je konflikt tabu-tema.

Kako ga sprečiti i prevazići?

Prevazilaženje straha od teških razgovora zahteva kombinaciju jasne metodologije, emocionalne zrelosti i timske discipline. Uz pravilnu pripremu, i najteži razgovori mogu biti profesionalni, smireni i konstruktivni.

Pripemite se unapred
Sakupite činjenice, definirajte šta želite da kažete i kakav ishod želite da postignete.
Započnite razgovor bez optuživanja
Počnite činjenicama, ne pretpostavkama i ne emocijama.
Koristite „ja“ poruke
Umesto: „Ti nikad ne poštuješ dogovor.“
Recite: „Zabrinut/a sam jer kasnimo i utiče na ceo tim.“
Budite direktni i konkretni
Najgore je uvijanje koje vodi u nesporazum. Jasno iznesite poruku.
Aktivno slušajte
Dajte drugoj osobi šansu da objasni svoju perspektivu bez prekidanja.
Usmerite razgovor ka rešavanju
Fokus ne sme biti na krivici, već na koracima za napredak.
Dogovorite konkretne akcije i rokove
Konkretna odgovornost smanjuje ponavljanje problema.

Koje komunikacione alate primeniti?

1. SBI model (Situation – Behavior – Impact)

Pomaže da razgovor ostane profesionalan, jasan i bez optuživanja.
Fokusira se na ponašanje, a ne na ličnost.

2. FRAME metoda za teške razgovore

Facts – navedite činjenice
Reaction – opišite svoju reakciju i brigu
Ask – pitajte za perspektivu druge strane
Map – mapirajte opcije i rešenja
Execute – dogovorite akcije

3. „Temperatura odnosa“ – kratka provera atmosfere

Pre svakog teškog razgovora proverite stanje odnosa.
Ako je odnos dobar, ishod je uvek bolji.

Korisni linkovi

« Prethodna kartica

Naredna kartica »

Unapredite timsku efikasnost

Kako da vaš tim prevaziđe skrivene prepreke koje koče njegovu efikasnost?

3-dnevna radionica unapređenja organizacionog zdravlja

Kako da prepoznate konkretne probleme i izazove u timskom radu, uzajamnoj saradnji i međusobnoj komunikaciji zaposlenih?
Kako da otkrijte uzroke ovih izazova i da ih uspešno rešite i prevaziđete, našim vizuelnim interaktivnim karticama “timske efikasnosti“?

Koristeći naše vizuelne kartice lako i brzo ćete odrediti prioritete i kreirati akcioni plan

Sa interaktivne radionice u BIH