Kriju se informacije od kolega – POVERENJE – 2
Kada se informacije skrivaju, poverenje se raspada, a tim radi sporije nego što bi mogao.
| « Prethodna kartica | Naredna kartica » |
Gde se vidi ovo ponašanje?
Skrivanje informacija u timu najčešće se uočava u situacijama kada:
- Neko zadrži informacije za sebe – zna nešto važno za projekat, ali kolege saznaju tek kasnije, kada je već kasno da se reaguje.
- Postoji selektivno deljenje – informacije se prosleđuju samo „odabranima“, dok drugi nemaju potpuni uvid i ne mogu da donesu dobre odluke.
- Na sastancima se prećuti ključna činjenica – npr. problem sa klijentom, kašnjenje u realizaciji, greška koju je neko napravio.
- U komunikaciji između sektora – prodaja zna šta je obećano klijentu, ali proizvodnja ili administracija to otkriju tek kada iskrsne problem.
- U timovima sa niskim poverenjem – ljudi se plaše da podele izazove, greške ili zabrinutosti, jer veruju da će to biti iskorišćeno protiv njih.
Šta je uzrok ovog ponašanja?
Skrivanje informacija je obično posledica nesigurnosti, straha ili nedostatka poverenja. Najčešći uzroci su:
- Strah od osude – ljudi veruju da će izgledati manje kompetentno ako priznaju da nešto ne znaju ili da im nešto ne ide kako treba.
- Kultura kažnjavanja – ako se greške strogo kažnjavaju, ljudi prirodno pokušavaju da sakriju rane signale problema.
- Takmičarska atmosfera – pojedinci misle da će zadržavanjem informacija zadržati „prednost“ ili važnost.
- Nedostatak jasnoće u komunikaciji – ljudi ne znaju šta treba podeliti, kome, i u kom trenutku.
- Loša organizacija posla – kada su procesi nejasni, informacije ostaju „kod pojedinaca“ umesto u timu.
Kako ga sprečiti i prevazići?
Cilj je stvoriti kulturu u kojoj se deljenje informacija podrazumeva. Najefikasniji načini:
- Uvedite transparentne procese – jasne procedure, zajedničke baze podataka, deljeni dokumenti i otvoreni kanali komunikacije.
- Nagradite otvorenost – istaknite pozitivne primere kada je neko podelio izazov ili važne informacije na vreme.
- Normalizujte razgovor o greškama – greške posmatrajte kao priliku za učenje, a ne kao razlog za kritiku.
- Postavite jasna očekivanja – definišite šta se smatra relevantnom informacijom i ko je odgovoran da je prenese.
- Kreirajte bezbedan prostor – menadžeri treba da pokazuju ranjivost (npr. „Evo gde sam ja pogrešio…“) kako bi i drugi to mogli da učine.
Koje komunikacione alate primeniti?
Tri najefikasnija alata koja pomažu otkrivanje i deljenje informacija na vreme:
1. Dnevni ili nedeljni „Check-in“ sastanak
- Svaki član tima u kratkim crtama deli: šta radi, gde ima rizike, šta mu treba od drugih.
- Ima jasan format i traje maksimalno 10–15 minuta.
2. „Lessons Learned“ mini-format
- Kratko beleženje naučenih lekcija (šta smo uradili dobro, šta bi sledeći put promenili).
- Odličan za projekte gde se uči „u hodu“ i gde greške treba odmah izvući na površinu.
3. SBIC feedback u paru
- Dva člana tima međusobno razmenjuju kratku strukturu: situacija – ponašanje – uticaj – predlog promene.
- Omogućava da se nejasnoće razjasne, a informacije ne zagube u komunikaciji.
Korisni linkovi
- Unapređenje timskog rada – otvorena komunikacija i razmena informacija
- Treninzi za menadžere – kako voditi transparentan tim
- Treninzi za zaposlene – veštine komunikacije i saradnje
- Why Information Hoarding Happens – Harvard Business Review
- Effective Information Sharing – MindTools
| « Prethodna kartica | Naredna kartica » |
.
Unapredite timsku efikasnost
Kako da vaš tim prevaziđe skrivene prepreke koje koče njegovu efikasnost?
3-dnevna radionica unapređenja organizacionog zdravlja
- Kako da prepoznate konkretne probleme i izazove u timskom radu, uzajamnoj saradnji i međusobnoj komunikaciji zaposlenih?
- Kako da otkrijte uzroke ovih izazova i da ih uspešno rešite i prevaziđete, našim vizuelnim interaktivnim karticama “timske efikasnosti“?
Koristeći naše vizuelne kartice lako i brzo ćete odrediti prioritete i kreirati akcioni plan
Sa interaktivne radionice u Zagrebu