Krijemo svoje slabosti i greške

Krijemo svoje slabosti i greške – POVERENJE – 7

Kada krijemo slabosti i greške, sprečavamo sebe i tim da uče i napreduju.

Skrivanje sopstvenih slabosti i grešaka često je „nevidljivo“, ali ima vrlo jasne simptome u svakodnevnom radu:

Greške se umanjuju ili guraju „pod tepih“ – umesto da se otvoreno kaže šta se desilo, pronalaze se izgovori ili krive okolnosti.
Retko čujemo „moja greška“ – ljudi izbegavaju da preuzmu odgovornost za promašaj, čak i kada je očigledno da su pogrešili.
Ne postavljaju se pitanja – zaposleni radije ćute nego da priznaju da nešto ne znaju ili im nije jasno.
Preuveličavanje samopouzdanja – pojedinci se trude da deluju „bezgrešno“, ne prihvatajući kritiku ili sugestije.
Strah od davanja iskrenog feedbacka sebi – ljudi izbegavaju da razmisle o sopstvenom doprinosu problemu i fokus stavljaju samo na druge.

Ovakvo ponašanje često ima korene u kulturi organizacije, ali i u ličnim uverenjima:

Strah od kazne ili osude – ako se greške kažnjavaju, ljudi uče da ih sakriju, a ne da o njima razgovaraju.
Uverenje da „pravi profesionalac ne greši“ – pa se svaka greška doživljava kao lični neuspeh, a ne prilika za učenje.
Loša iskustva iz prošlosti – ako je iskrenost ranije bila iskorišćena protiv nekoga, ta osoba će sledeći put ćutati.
Niska psihološka sigurnost u timu – ljudi se ne osećaju bezbedno da pokažu ranjivost ili zatraže pomoć.
Konkurenstka ili „politička“ kultura – fokus na imidžu i poziciji, umesto na zajedničkom rezultatu.

Cilj je stvoriti kulturu u kojoj je normalno praviti greške i učiti iz njih, umesto ih skrivati.

Lideri priznaju sopstvene greške – kada menadžeri otvoreno govore o svojim propustima, šalju poruku da je to prihvatljivo i za druge.
Greške se analiziraju, a ne osuđuju – fokus sa „ko je kriv“ pomera se na „šta smo naučili i šta radimo drugačije sledeći put“.
Podsticanje pitanja – nagrađuje se radoznalost („pitanje je dobrodošlo“), a ne samo „znanje na prvu loptu“.
Dogovor da je iskrenost vrednost, ne slabost – jasno se komunicira da je otvoreno priznavanje problema poželjno ponašanje.
Uvođenje redovne refleksije – tim povremeno zastane da pogleda šta je dobro, gde greši i šta može da unapredi.

Kratka struktura posle važnog zadatka ili projekta: Šta je bilo planirano? Šta se desilo? Šta smo naučili?
Fokus je na učenju, a ne na prozivanju.

Svaki član tima imenuje jednu svoju slabost u poslu i jednu snagu koja mu pomaže da je kompenzuje.
Vežba normalizuje razgovor o slabostima i jača međusobno razumevanje.

U manjoj grupi (3–5 ljudi) deli se po jedna situacija u kojoj je osoba pogrešila ili nije reagovala idealno.
Ostali postavljaju podržavajuća pitanja i nude konstruktivne predloge, bez osude i etiketiranja.

Kako da prepoznate konkretne probleme i izazove u timskom radu, uzajamnoj saradnji i međusobnoj komunikaciji zaposlenih?
Kako da otkrijte uzroke ovih izazova i da ih uspešno rešite i prevaziđete, našim vizuelnim interaktivnim karticama “timske efikasnosti“?

Koristeći naše vizuelne kartice lako i brzo ćete odrediti prioritete i kreirati akcioni plan

Sa interaktivne radionice u Beogradu