Sumnjamo u iskrenost i namere kolega

Sumnjamo u iskrenost i namere kolega – POVERENJE – 3

Kada sumnjamo u namere drugih, svaka rečenica zvuči kao pretnja, a ne kao saradnja.

Sumnja u iskrenost i namere kolega često se ne izgovara naglas, ali se jasno vidi u ponašanju:

Tumačenje svake poruke „između redova“ – umesto da pitamo šta neko misli, mi pretpostavljamo da iza toga stoji skriveni motiv.
Nisko poverenje u dogovore – kada kolega kaže da će nešto uraditi, prvi impuls nam je da sumnjamo „da li će zaista“.
Otpor prema predlozima – ideja može biti dobra, ali je automatski odbacimo jer „dolazi od pogrešne osobe“.
Nerado delimo informacije – ako mislimo da će neko zloupotrebiti ono što kažemo, počinjemo da se zatvaramo.
Neformalne „priče iza leđa“ – sumnje i nezadovoljstvo se dele u hodniku ili na pauzi, umesto otvoreno, direktno i konstruktivno.

Sumnja u iskrenost i namere drugih najčešće nastaje kao kombinacija ranijih loših iskustava i nedostatka otvorene komunikacije u timu.

Neispunjena obećanja iz prošlosti – ako je neko ranije obećavao jedno, a radio drugo, poverenje opada.
Nedostatak jasnoće i transparentnosti – kada ne znamo zašto se neke odluke donose, lako nastaju teorije i pretpostavke.
Utisak „skrivenih agendi“ – ako pojedinci guraju svoje interese mimo dogovorenih ciljeva, cela grupa postaje oprezna i sumnjičava.
Loše iskustvo sa konfliktima – ako su sukobi ranije završavali uvredama, kažnjavanjem ili povlačenjem, ljudi počinju da se štite.
Lična nesigurnost – kad sami nismo sigurni u svoj doprinos, lakše verujemo da nas drugi „procjenjuju“ ili „vrebaju grešku“.

Cilj nije da „zabranimo“ sumnju, već da je pretvorimo u otvoren razgovor i proveru pretpostavki.

Razdvojite činjenice od pretpostavki – kada primetimo da sumnjamo, dobro je postaviti pitanje: „Šta zaista znam, a šta samo pretpostavljam?“.
Otvoreno pitajte umesto da nagađate – umesto „sigurno ovo radi namerno“, korisnije je: „Možeš li mi reći šta ti je bio cilj kada si…?“.
Dogovorite zajednička pravila ponašanja – npr. iskrenost, doslednost, vraćanje na dogovor, pravilo da se komentari upućuju osobi, a ne trećim licima.
Radite na doslednosti – menadžeri i ključni članovi tima treba da budu primer: ono što se kaže – uradi se; greške se priznaju otvoreno.
Uvedite redovne razgovore o odnosima – ne samo o zadacima, već i o tome „kako radimo zajedno“ i šta nam smeta.

Tri praktična alata za jačanje poverenja i smanjenje sumnji:

Svaki član tima napiše situaciju u kojoj sumnja u nečije namere.
Zatim razdvoji: šta su činjenice, a šta su pretpostavke koje je dodao.
U grupnoj diskusiji se traže pitanja koja mogu da razjasne situaciju umesto da se donose zaključci bez dijaloga.

Dogovoreni kratki razgovori „licem u lice“ sa osobama sa kojima postoji napetost ili sumnja.
Koriste se veštine aktivnog slušanja: parafraziranje, postavljanje otvorenih pitanja, izbegavanje optužujućih formulacija.

Na radionici ili sastanku tim zajednički definiše 5–7 pravila komunikacije (npr. „pričamo direktno“, „ne pričamo o drugima bez njih“, „brzo razjašnjavamo nesporazume“).
Ovaj „komunikacioni ugovor“ se kasnije koristi kao referenca kad se pojave sumnje ili konflikti.

Kako da prepoznate konkretne probleme i izazove u timskom radu, uzajamnoj saradnji i međusobnoj komunikaciji zaposlenih?
Kako da otkrijte uzroke ovih izazova i da ih uspešno rešite i prevaziđete, našim vizuelnim interaktivnim karticama “timske efikasnosti“?

Koristeći naše vizuelne kartice lako i brzo ćete odrediti prioritete i kreirati akcioni plan

Sa interaktivne radionice u Sarajevu